5%

happy people

Moje ime je Saša Stojanović,,imam 40 godina i završio sam Elektronski fakultet. Moj životopis kaže da sam odavno rešio da spadam u onih 5% srećnika. Priča nadalje ima veoma logičan sled – pre 2 godine sam počeo da uživam u poslu i kreacijama koje on donosi. Tako to ide kada su ljudi na istim talasnim dužinama.

Ja Vam, ovaj put, neću pričati anegdote. Nažalost. Baviću se surovom realnošću.

Započeću priču o ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI i njenoj primeni kroz zakonodavstvo. Pojam Energetska efikasnost, iz naslova, odnosi se na “neki” normalan svet a MI se odnosi na nas, na odnos našeg zakonodavstva i društva.

Za početak ću Vam izneti 2 primera: Švedsku i Francusku. Većina će u prvi mah reći: “Lako je njima, oni imaju novac!” Ali, da li je baš tako? Ja samo mislim da su oni naučeni drugim vrednostima.

Po izvorima EHPA (European Heat Pump Association) Švedska je zemlja u kojoj 34% individualnih stambenih objekata kao izvor toplotne energije koristi toplotne pumpe i koja, kao i većina evropskih zemalja, beleži dvocifreni rast prodaje ovog izvora energije. Ovo je prvi primer i on pokazuje vladajući trend u Evropi.

Za drugi primer, razvoj mišljenja ljudi, iskoristiću Francusku. Na slici ispod nalazi se grafik prodaje toplotnih pumpi po godinama.

Pregled prodaje toplotnih pumpi u Francuskoj

Sa slike se veoma jasno vidi da su pikovi prodaje u vreme velikih energetskih kriza, u vreme skupe energije. Moje pitanje je: da li se tzv alternativnim izvorima energije treba okretati samo u kriznim vremenima? Na sreću odgovor je NE. Francuska je shvatila svoju lekciju iz 70–tih godina prošlog veka i sada spada u tržišta sa najvećim rastom prodaje toplotnih pumpi (oko 30% godišnje).

Kako stvari stoje danas u Evropi, a i u svetu?

Po svim svetskim pokazateljima stambeni objekti učestvuju u potrošnji energije sa 40%. U približno tom procentu je i njihovo ućešće u emisiji štetnih gasova, konkretno CO2. Kako je jedan od najvećih ciljeva čovečanstva držati pod kontrolom klimatske promene i globalno zagrevaje, radi opstanka,, jasno je da treba preduzeti neke akcije na tom planu. Na konferenciji UN 2009 god u Kopenhagenu kao i na Internacionalnom Panelu za Klimatske Promene (IPCC – International Panel of Climate Change) utvrdjeno je da hitno treba reagovati po pitanju smanjenja emisije štetnih gasova i da upravo stambeni objekti imaju najveći potencijal na tom polju.

ŠTA TREBA ČINITI?

Glavne smernice koje će uticati na povećanje energetske efikasnosti su:

1. regulative zajedno sa internacionalnim direktivama i standardima kojima se usklađuju nacionalni propisi i standardi (zakonodavstvo – treba uvesti ovakve propise i prilagodoti ih nadnacionalnoj  regulativi)

2. uvodjenje sertifikacije energetski efikasnih zgrada i njihovo označavanje (da znate gde živite i šta plaćate)

3. obavezujuće regulative za distributere energije (kvalitet života)

4. Subvencije, zajmovi i poreske olakšice!!!!!!!!!

Zelena energija, Zelena planeta

Za sada toliko, nastavićemo sa ovim razgovorom uskoro.