Da li je moguće napraviti staklenik koji će moći da se koristi tokom cele godine a kojem gotovo da neće biti potrebno grejanje? A i da ne bude previše skup? Očigledno može!

Walpini3

Projekat Walpini smo otkrili sasvim slučajno u našim rutinskim pretraživanjima novih rešenja preko google-a. Ideja je generalno jednostavna – napraviti jeftino plastenik ukopan u zemlju. Zašto u zemlju? Zato što je temperatura zemlje stabilna tokom cele godine i iznosi oko 6 stepeni. Jedini kontakt sa niskim temperaturama ima sa krovne strane gde je krov pod uglom od 25 stepeni tako da zimi sunčani zraci padaju pod pravim uglom.

Staklenik

E sad, mi ne bi bili mi da nismo odlučili, čisto zbog zabave, da, celu tu ideju malo… modernizujemo 🙂

Walpini2

(klik za uvećanje)

Prednost Walpini (na jeziku Aymara indijanaca „mesto topline“) u odnosu na klasične staklenike je velika. Walpini ima samo jednu površinu koja je okrenuta ka atmosferskim prilikama i 5 površina koje su pod zemljom za razliku od staklenika koji samo jednu površinu ima okrenutu ka zemlji.

Potrebna energija za grejanje

Brza kalkulacija toplotnih gubitaka objekta površine 100kvm sa 3m visine (spoljašnja temperatura -15C, temperatura zemlje +6C, koeficijent provodnosti stakla k=1.5, temperatura u stakleniku 22C) i Walpini-ja kaže sledeće:

  • staklenik – 14,5kW (na područjima bez vetra) do 19kW (vetrovita područja) toplotne energije
  • Walpini – 6,5kW toplotne energije

Zašto 22C? Zato što najviše volim da jedem paradajz, a o uslovima gajenja paradajza sam pročitao ovde.

Walpini v2.0

Walpini1

(klik za uvećanje)

Potrebna oprema:

  • bunar sa stalnom podzemnom vodom  (svaki staklenik ga ima, naravno)
  • WSA ili WDA toplotna pumpa koja koristi podzemnu vodu
  • razvod kao za podno grejanje (na slici ovi crveni iksići)
  • kanali za ventilaciju (na slici označeno kao solarni dimnjak)

Princip rada

Zimski period

Preko dana toplotna pumpa pomaže suncu u grejanju staklenika i na kilovat potrošene struje proizvede 5kW toplotne energije. Sunce greje kameni zid koji uveče isijava akumuliranu energiju i pomaže toplotnoj pumpi. Solarni dimnjaci su zatvoreni, oni nam trebaju za leto.

Letnji period

Toplotna pumpa nam nije potrebna. Sada bunarsku vodu preko izmenjivača, propuštamo kroz podni razvod i time kontrolišemo temperaturu staklenika, ali gledamo da temperatura zemljišta ne padne ispod 20C (paradajz ne voli nižu temperaturu). I sada konačno nastupa solarni dimnjak.

Zanimljivost vezana za solarni dimnjak – prvi put je isproban u tržnom centru u Harareu u Zimbabveu na inicijativu Robert Mugabe. Više o tome možete pročitati ovde.

Dakle, kako on radi?

Topao vazduh je lakši od hladnog i uvek traži mesto gde može da izađe. To je naš dimnjak – najviša tačka staklenika (na slici levo sa crvenim strelicama). Izlaskom toplog vazduha u stakleniku nastupa podpritisak vazduha koji zahteva usisavanje svežeg vazduha (na slici desno sa plavim strelicama). Spoljašnji vazduh se rashlađuje prolaskom kroz zemlju pre ulaska u staklenik. Na taj način dobijamo prirodnu cirkulaciju vazduha bez ikakvog utroška energije.

Umesto zaključka

Walpini projekat je nastao pod patronatom humanitarne organizacije za pomoć ugroženom stanovništvu. Dakle, sve iz ovog teksta možete slobodno da iskoristite. Šta više, slobodno nas pitajte, pomoćićemo vam bez ikakve nadoknade!

Jedino što tražim od vas je… doživotno snabdevanje paradajzom 🙂

Za kraj, jedna od varijanti Walpini projekta

Više o ovom sjajnom projektu možete pročitate u njihovoj publikaciji ili da posetite njihov sajt.