Kako leti smanjiti troškove hlađenja u stambenim objektima? U ovom tekstu nećemo pričati o klimatizaciji objekata, već ćemo pažnju usmeriti ka stambenim zgradama koje se uglavnom parcijalno klimatizuju.

Promaja, krivac za visoke račune

Prosečan Srbin ne ume da napravi svemirski brod ili bespilotnu letelicu, možda čak ni najbolji ajvar ili rakiju, ali prosečan Srbin sigurno zna, i to najbolje zna, da napravi promaju.

Promaja je, kao što znamo, srpski izum koji podrazumeva otvaranje vrata i prozora kako bi se proizvelo strujanje vazduha i omogućilo rashlađivanje u vrelim letnjim danima. Za nju se osnovano sumnja da može da ubije čoveka, što nije dokazano i da može da poveća račun za struju, što je naučno dokazano.

Juče je bilo 38C

Pa? Juče je u Dohi (Katar) bilo 55C pa se niko nije žalio 🙂 Razumimo jednu stvar. Temperatura je samo jedan od parametara (i generalno najmanje bitan) koji manifestuje ono što zovemo subjektivni osećaj temperature. Telo se generalno vrlo lako prilagođava temperaturi, vlaga je ono što nam predstavlja problem. Uostalom, šta je recimo 18C? Marta je to vreme za nošenje kratkih rukava, a jula za nošenje jakne…

Ako nekog zanima kako sva ova kalkulacija funkcioniše može da pročita poprilično suvoparan tekst ovde.

Šta to znači za podešavanje klime u stanu? Držati je na 21C? Da samo ako želite da odlazak u prodavnicu bude poslednja stvar koje će te se sećati… Klimu treba držati na 5C nižu vrednost u odnosu na spoljašnju temperaturu. Klima će se postarati za vlagu vazduha i uskoro ćete primetiti da i na 28C možete „lako da dišete“.

Osnovi termodinamike

Svaka prostorija trpi temperaturne gubitke (zimi) i podleže temperaturnim dobicima (leti). Temperaturni gubitak predstavlja količinu toplotne energije koju treba uložiti da bi se gubitak anulirao, a temperaturni dobitak predstavlja suprotnost gubitka. I za jedno i za drugo, potrebno je uložiti određenu količinu energije, a ako se radi o električnoj, njen utrošak vam je jasno prikazan na obračunu za struju, s tim što je najčešće izražen u dinarima.

Nauka u praksi- kako da uštedimo?

Zimi je temperatura spoljašnjeg vazduha znatno ispod, a leti znatno iznad prijatne. Kao što smo zimus pokušavali da spoljašnji hladni vazduh zadržimo van objekta, tako i leti moramo da nađemo način  topao vazduh ostane vani.

Za početak, potrebno je da znamo da toplotni gubitak/dobitak, podjednostavljeno gledano, čine tri parametra.

  • razlika temperatura spoljašnje i unutrašnje strane zida
  • koeficijent provodnosti zida (uprošćeno gledano izolacija i sastav zida) i
  • površina zida.

Svaki spoljašnji zid ima otvor koji predstavlja ukupnu površinu prozora i vrata na tom zidu. Otvori imaju daleko veće gubitke/dobitke u odnosu na sam zid. Da bi se toplotni gubici/dobici sveli na najmanju moguću meru i da bi smo uštedeli što više energije koristimo otvore koji imaju nizak koeficijent provodnosti i koji dobro dihtuju.

Otvaranjem prozora i vrata u hodnicima stambene zgrade ili „pravljenjem promaje“ poništavamo princip uštede, jer puštamo slobodan „ulazak“ vrućeg vazduha u objekat, a potiskujemo hladan vazduh vani. Topao vazduh iz hodnika, kroz zidove dopire do vašeg stana, što zahteva više energije za hlađenje.

Upamtite

  1. ne držite otvorenim prozore i vrata u hodniku jer ćete sebi povećati troškove hlađenja u stanovima
  2. provetravanje hodnika i stanova vršite u ranim jutarnjim satima kada je spoljašnja temperatura najniža (generalno najbolje pre svitanja jer je tada beton, koji najviše akumulira sunčevu energiju, hladan)
  3. klimu držite na maksimalno 5C razlike u odnosu na spoljašnju temperaturu. Ako je napolju prijatnih 26-28C klimu držite u modu „odvlaživanje“ bez hlađenja (mnogo manja potrošnja energije)
  4. ukoliko je zgrada sa većim brojem stanova, postavite vazdušne zavese iznad ulaznih vrata čime ćete sprečiti ulazak vrućeg vazduha u hodnik zgrade.

I naravno, ako vam je dosta ukočenog vrata od klime u dnevnoj sobi, pogledajte naša rešenja za klimatizaciju stanova koje uključuju toplotne pumpe vazduh voda i fan coil-ove, možda čak i američku klimatizaciju ili panele.

Nemojte zaboraviti trenutni osećaj kada dođe jesen. Razmišljajte o zelenoj energiji i energetski efikasnim sistemima.